Da li ste znali da mlade biljke graška mogu preživeti temperature do -6 ºC? To je fascinantno, jer idealna temperatura za njihov rast je 18 ºC. U ovom članku saznajete sve o grašku, od njegove istorije i značaja, do recepti za njegovo korišćenje.
Naši savjeti vam pokažu kako da se sadi grašak i kako pripremiti zemljište. Naći ćete i najbolje metode za sadnju. Takođe, naučićete kako da maksimalno iskoristite plodove graška i kako ih pravilno čuvati.
Pratite nas za najbolje recepte za pripremu graška. Idealni su za sve, od mesašnjaka do vegetarijana.
Istorija i značaj graška
Grašak je važan za ljudsku ishranu od starih vremena. Njegovo poreklo seže u davne dane. Kultivacija graška je ključna u poljoprivredi.
Kultura graška postojala je od kamene dobe. Arheološki nalazi to potvrđuju. Danas, grašak je važan u ishrani i tradicionalnoj medicini.
Poreklo graška
Grašak ima dugu istoriju. Prvi zapisi o njegovom uzgoju su iz drevnog Egipta. Koristili su ga kao osnovnu namirnicu.
Preko antičke Grčke i Rima, grašak se proširio po Evropi. Danas, Kina, Rusija i Kanada vode u uzgoju graška. Više o istoriji poljoprivrede možete saznati na ovom linku.
Uloga graška u ishrani
Grašak je bog visokokvalitetnih proteina, vlakana i vitamina. Koristi se i u tradicionalnoj medicini. Moderno istraživanje potvrdilo je njegovu važnost.
Grašak je osnovni sastojak mnogih jela. Od jednostavnih supa do složenih gurmanskih specijaliteta.
Grašak u kulturi i tradiciji
Grašak je važan i u kulturi. U Češkoj, mladenka se posipa graškom. To simbolizira plodnost i blagostanje.
Postoji i izreka „pod kraljem graška“. Grašak je deo narodnih pesama, običaja i priča. Bio je i ekonomski važan.
Detaljne podatke o frezovanju kao deo pripreme zemljišta možete pronaći na ovom linku.
Biološke karakteristike graška
Grašak je kultura koja je postala vrlo industrijska. Poreklo mu je u Jugozapadnoj Aziji, Zakavkazju i Etiopiji. Već vekovima ga koristimo u ishrani.
Fizičke osobine biljke
Grašak ima vretenast koren koji se duboko prodire u zemlju. To daje stabilnost. Stabljike mogu biti različite visine, ovisno o sorti.
Listovi graška su parno perasti. Imaju vitice za pričvršćivanje na oslonac. To je karakteristično za leguminoze.
Sastav i nutritivna vrednost
Grašak je vrlo hranjiv. Sadži do 30% proteina i oko 50% ugljenih hidrata. Posebna sorta ima naborano zrno, bogato lecitinom.
Grašak je i bogat šećerom, škrobom i lecitinom. To čini grašak jedinstvenim.
Optimalni uslovi za uzgoj graška
Da bi grašak dobio visok prinos, potrebni su posebni uslovi. Važno je pažnju posvetiti klimi, zemljištu, navodnjavanju i đubrenju.
Klima i temperature
Optimalna klima za grašak je umerena i vlažna. Idealne temperature za razvoj su oko 18 ºC. Grašak može preživeti mrazeve do -6 ºC, što omogućava uzgoj i u hladnijim periodima.
Vodni zahtevi
Grašak treba redovito navodnjavanje, posebno u fazi klijanja i formiranja plodova. Sistem za navodnjavanje kap po kap pomaže održavanju vlage. Posebno je važno da zemljište bude vlažno u sušnim periodima.
Zemljišni uslovi i đubrenje
Zemljište mora biti rastresito i dobro pođubreno. pH vrednost treba biti između 6,5 i 7,5. Preporučeno je đubrenje sa 500-600 kg NPK 7-14-21 ili 8-16-24 po hektaru.
| Faza razvoja | Temperatura | Zahtevi |
|---|---|---|
| Klijanje | 2-6 ºC | Vlažno zemljište |
| Nicanje | 20 ºC | Umerena vlažnost |
| Cvetanje | 16-20 ºC | Dovoljno svetla |
| Formiranje plodova | 16-22 ºC | Dovoljno vode |
Priprema zemljišta za setvu graška
Kada pripremamo zemljište za grašak, moramo slijediti nekoliko ključnih koraka. To uključuje obradu, đubrenje i radove u jesen. Svaki korak je važan za uspeh biljaka.
Jesenja obrada zemljišta
U jesen treba orati zemlju do 30 cm dubine. Zemlja treba biti srednje lako i ocedito. Idealno je da ima pH vrednost od 6,5 do 7,2.
Ne koristimo stajnjak da bismo izbegli prekomerno stvaranje zelene mase. To pomaže zemlji da bude bolje struktuirana i kondicionirana. Tako zemlja postaje optimalna za grašak.
Primena đubriva
Đubrenje je ključno za uspešnu setvu graška. Preporučeno je da koristimo 500 do 600 kg NPK đubriva. Grašak ne treba zemlju sa stajnjakom.
U početku koristimo malo azota. To pomaže biljkama da bolje raste. Kombinacija ovih metoda pomaže da se dobije veći prinos.
Setva graška: Vreme i način
Setva graška je ključan korak za uspešan uzgoj ove hranjive biljke. Važno je znati kada i kako da se setva da bi dobili najbolje rezultate.
Vreme setve
Najbolje je setvati grašak od kraja februara do početka marta. Grašak može izdržati mrazeve do -5 stepeni C. To znači da može biti ranije setvan.
Ali, za konzumaciju, preporučuje se setva na kraju zime. To sprečava da biljke prestanu rasti kada su temperature previsoke.
Optimalno vreme za setvu je kada je proleće hladno i vlažno. To je posebno važno u kontinentalnoj klimi.
Tehnike setve
Odabir pravog metoda setve je ključan. Grašak se seje mehaničkim sejalicama. Redovi treba da budu od 12 do 20 cm, a unutar reda 3 do 5 cm.
Dubina setve je od 3 do 5 cm. To daje korenovom sistemu dovoljno prostora da raste duboko do 120 cm. Kvalitetno seme je ključno za dobru setvu.
Na jedan hektar treba 210 do 300 kg semena. To zavisno je od željenog sklopa i kvaliteta semena.
Optimalna setva graška donosi visok prinos i kvalitet zrna. Sa pravilnom setvom, uspešan uzgo je moguć.
Uzgoj i nega zasada graška
Da biste uspeli uzgoj graška, morate biti pažljivi i posvećeni. Ova sekcija će vas naučiti kako da podržavate biljke, kako pravilno zalijevate i kako održavate zasade. Tako će vaše graške biti zdrave i plodne.
Podrška biljkama
Podrška grašku je ključna. Mnoge sorte mogu narasti do 200 cm. Koristite mreže ili grane da im daju stabilnost.
To pomaže da ne polegnu pod težinom plodova. Takođe smanjuje rizik od bolesti i poboljšava provetravanje.
Zalivanje i održavanje
Redovito zalijevanje je bitno, posebno u sušnim vremenima. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne previše. Prekomerna voda može uništiti koren.
Pored toga, okopavanje i zagrtavanje zemlje oko biljaka pomaže u rastu. To čini biljke zdravije.
Bitno je i da zaštite grašak od korova, bolesti i insekata. Lisne vaši, graškovih žižaka i tripsa mogu biti veliki problem. Redovna provera i zaštita mogu smanjiti štetu.
Pravilna podrška, dosledno zalijevanje i pažljivo održavanje osigurava uspeh u uzgoju graška.
Berba graška
Berba graška je ključna za kvalitetu zrna. Od setve do berbe traje oko 60 dana. Grašak je zreli kada su mahune 75-80% zrele, sadržaj šećera je 5%, a skroba 7%.
Kada kažemo da je grašak zreli, to znači da je sadržaj šećera dosegao 5%. Skrob, koji je važan za hranu, dostiže 7%. Svaka kašnjenja može smanjiti kvalitet.
Na većim farmama, kombajni koriste za berbu. Možda obiju 6 hektara dnevno. Ali, kombajni mogu uzrokovati gubitke od 20-30%.
Na manjim farmama, grašak se bere ručno. To pomaže da se sačuva više kvalitetnog zrna.
Nakon berbe, grašak se kosi, ne čupa. To je zbog azotofiksatora na korenu. Azot je važan za sledeće setve.
Svež grašak ima 84 kalorije na 100g. Konservirani ima 56 kalorija. Šećer u grašku brzo prelazi u skrob, pa je važno brzo prodavati.
| Parametar | Vrednost |
|---|---|
| Period od setve do berbe | 60 dana |
| Sadržaj šećera (u konzumnom grašku) | 5% |
| Sadržaj skroba (u tehnološkoj zrelosti) | 7% |
| Površina pređena kombajnom dnevno | 6 ha |
| Kvalitet graška nakon berbe | Tehnološki zrelo 75-80% |
| Temperatura skladištenja | 0°C |
| Vlažnost vazduha u skladištu | 95-98% |
Berba graška treba biti organizovana. Tako se očuvaju kvalitet i sadržaj šećera. Slijedeći preporuke, uzgajivači mogu dati visokokvalitetan grašak.
Čuvanje i skladištenje graška
Kada govorimo o čuvanju graška, važno je pravilno ga skladištiti. To osigurava da ostane svež i hranjiv. Sveže grašak treba brzo ostati hladan da bi se spriječilo da se brzo zrije.
Hladnjake s kontroliranim zrakom su idealne za grašak. One drže grašak sveže dugo vremena. To znači da će grašak biti sveže i hranjivije.
Preporučena temperatura za grašak je od 0 do 3°C. Možete ga čuvati i u zamrzivaču do mesec dana. To produžava vreme kada možemo koristiti grašak.
Da biste znali više o kako čuvati grašak, koristite hermetički zatvorene posude. One spriječavaju da vazduh ulazi i smanjuju rizik od kvarova.
- Preporuka je da se obrani plodovi rashlade istog dana.
- Dužina uspešnog čuvanja zavisi od specifičnosti ploda i uslova razvoja.
- Optimalna temperatura čuvanja graška je između 0 i 3°C.
Cilj skladištenja graška je da se očuva njegova hranjiva vrednost. Grašak sadrži mnogo biljnih proteina, vlakana i vitamina. Pažljivo prati sve aspekte skladištenja da biste uživali u svežem grašku.
| Tip skladištenja | Temperatura | Rok trajanja |
|---|---|---|
| Hladnjak | 0-3°C | 5 dana |
| Zamrzivač | ~ -18°C | 30 dana |
Recepti sa graškom
Grašak je hranjiv i ukusan. Može se koristiti u mnogim receptima. Idealan je za jela sa mesom ili za vegetarijance.
Grašak sa piletinom
Piletina i grašak čine odličnu kombinaciju. Treba 50 g graška, 3 pileća zabatka, 2 mrkve, 1 korijen peršina i 1 glavu luka. Ovdje možete naći detalje.
Grašak sa junetinom
Grašak i junetina su vrlo dobro kombinovani. Koristite 200 g graška i 300 g juneće kocke. Dodajte začine po želji.
Možete posuti parmezanom za više okusa. Ovaj recept je super za supu ili bujon.
Vegetarijanski recept
Polpete od graška su idealne za vegetarijance. Treba 500 g graška, 1 jaje i krušne mrvice. Poslužite ih sa sojem ili kao prilog.
Više o grašku u vašem jelu, čitajte ovdje.
