Da li ste znali da uz korišćenje odgovarajućeg đubriva kao što je Plantella Organik, prinos povrća može porasti i do 30%? To je samo jedan od ključnih faktora za uspešan uzgoj kupusa. Kupus je poznat po svojim lekovitim svojstvima i važan je deo srpske tradicije.
Da biste postigli najbolji prinos, važno je slijediti neka pravila i savjeta. To vam pomoći će da postignete maksimalne rezultate.
U ovom vodiču ćemo govoriti o najboljim praksama za uzgoj kupusa. Razmatat ćemo sađenje, pripremu zemljišta i izbor sorti. Posebna pažnja će biti posvećena tehnikama za unapređenje prinosa i održavanje zdravlja biljaka.
Naši saveti će vam biti korisni, bez obzira da li ste početnik ili iskusan baštovan. Na ovaj način, možete postići najbolje rezultate uz očuvanje lekovitih svojstava kupusa.
U nastavku ćemo detaljno razmatrati različite aspekte uzgoja kupusa. Razmatat ćemo pravilno vreme za sadnju, zaštitu od bolesti i štetočina. Posebna pažnja će biti posvećena srpskom melezu kupusu, jednom od najčešće uzgajanih sorti u Srbiji.
Pridružite nam se na ovom putovanju. Otkrijte kako da vaš trud donese bogate plodove!
Različite vrste kupusa
Postoje mnoge vrste kupusa, svaka sa svojim karakteristikama. Bijeli kupus je poznat po različitim težinama glava. Mlade sadnice podnose mrazeve do -5 stepeni, a odrasle do -8 stepeni.
Kupus pupčar je otporan na niske temperature. Tu postoje i crveni kupus i brokule. Brokule imaju veliki sadržaj hranjivih sastojaka i mogu biti ljubičaste, zelene ili bijele.
Kupus pupčar je idealan za salate zbog hrskavosti i ukusa. Pekinški kupus je otporan na mrazeve do -5 stepeni. Za razvoj, najbolje je temperatura od 15 do 20 stepeni.
Različite vrste kupusa kao što su lisnati kupus i brokule zahtevaju posebne uslove. Brokule vole temperaturu oko 20 stepeni i trebaju redovito zalijevanje.
Sjemenski kupus je poznat po otpornosti i kvaliteti. Težina glava varira od 1,5 do 3,5 kg. Pravilno zalijevanje i ishrana su ključni za uspeh.
Uzgoj kupusa zavisni je od osvetljenja, zalijevanja i zemljišta. Ukrasni kupus je poznat po izgledu i koristi se u vrtovima.
Za više informacija o vrstama kupusa, posetite ovu stranicu.
Vreme sadnje kupusa
Od 20. juna do 20. jula je idealno za sadnju kasnog kupusa. To daje mladom kupusu vreme da se razvije pre nego što dođu hladniji dani.
Sadilica za kupus može ubrzati sadnju. Međutim, sadnice moraju imati pet do šest razvijenih listova i visinu od oko 10 cm.
Kupus treba mesto gde nisu bile posađene druge kupusnjače u poslednjih četiri godine. Preporučeni razmak između sadnje je oko 50 cm, a među sadnicama oko 70 cm. To omogućava da biljke imaju dovoljno prostora za rast.
Mladom kupusu treba voda jednom ili dva puta nedeljno, 10l/m². Prva prihrana sa azotnim đubrivom je sedam dana nakon sadnje. Druga prihrana je potrebna kada lisna rozeta intenzivno raste.
Kasni kupus se bere od kraja oktobra do sredine novembra. Važno je da glavice ne dugo stoje u polju nakon berbe. Nakon kiše, glavice mogu pucati, što smanjuje kvalitet ploda.
Kupus najbolje raste na temperaturama od 15-18 ºC. Može podneti temperature od -3 do -5 ºC u fazi rozete. Neke sorte čak podnose i do -8 ºC.
Priprema zemljišta za uzgoj kupusa
Obrada zemljišta je ključna za uspešnu proizvodnju kupusa. Pravilna priprema zemlje omogućava da biljke raste dobro i da daju više ploda. Za početak, unosimo oko 40 t/ha stajnjaka i dve trećine NPK hraniva.
Za 60 t/ha kupusa, potrebno je oko 220 kg/ha azota, 90 kg/ha fosfora i 330 kg/ha kalijuma. Preporučeno je da se koriste mineralna đubriva, oko 1 t/ha, da bi biljke dobro rasle. Prva faza prihranjivanja počinje 7-10 dana nakon sadnje.
- Prvo prihranjivanje: 7-10 dana nakon rasađivanja
- Drugo i treće prihranjivanje: u određenim fazama rasta biljaka
Zalivamo kupus oko 40 l/m², 3-6 puta u ranoj proizvodnji. Najvažnije je navodnjavanje nakon sadnje i pre formiranja glavice.
Priprema zemljišta za kupus uključuje đubrenje i oranje. To pomaže da se hraniva bolje iskoriste i da se berba bude uspešnija. Prihrana od 200-300 kilograma azota, 120-150 kilograma fosfora, 250-350 kilograma kalijuma i 40-60 kilograma magnezijuma po hektaru omogućava visoke prinose.
Setva kasnog kupusa zahteva preciznu obradu zemljišta. Rasad se seje 1,5-2 cm između, a 25-30 cm među redovima. Potrebno je oko 2,5 gr semena po aru, odnosno 300 gr po hektaru. Za visoke prinose, preporučene sorte su Futoški kupus, Srpski melez, Atria, Rinda, Koronet i Erdeno.
- Pre setve: temeljna obrada zemljišta
- Rasad: sadnja na odgovarajućem razmaku
- Preporučene sorte: Futoški kupus, Srpski melez i dr.
Priprema zemljišta je ključna u uzgoju kupusa. Za više informacija o sadnji i uzgoju kupusa, posetite ovaj link.
Sadnja kupusa iz semena
Da bi započeli uzgo kupusa, važno je znati kako da klijanjuju semena. Takođe, važno je da razumete koliko je kupus važan za ishranu. Za jedan hektar kupusa potrebno je oko 300 grama semena.
Na jednom metru kvadratnom može se proizvesti do 500 biljaka. To znači da možete imati veliki plodni vrt.
Za 1 hektar potrebno je oko 80 metara kvadratnih leja. Kada su sadnice spremne, na jednom hektaru mogu rasti od 30,000 do 40,000 biljaka kupusa. Kupus je vrlo hranjiv, pa ga je dobro dodati u ishranu.
Preporučeno je da se unese 40-50 tona zgorelog stajnjaka po hektaru. Takođe, treba 2/3 preporučenih količina NPK đubriva pripreme zemljišta i 1/3 tokom vegetacije. Azotna đubriva se unose 2-3 nedelje nakon rasađivanja.
- Kupus se sadi na razmak između redova od 60-70 cm i unutar redova od 50-60 cm.
- Kupusu je potrebno 90-120 dana da sazri.
- Optimalan period za sadnju kasnog kupusa je od 20. juna do 20. jula.
Zaštita kupusa od bolesti i štetočina važna je. Koristite insekticide i sredstva na bazi bakra, cinka i sumpora. Važno je da preparati sadrže okvašivače za bolju prianjivost.
| Parametar | Kvantitet |
|---|---|
| Nitrogen | 625 kg/ha |
| Fosfor | 188 kg/ha |
| Kalijum | 650 kg/ha |
| Zgoreli stajnjak | 40-50 t/ha |
Sadnja kupusa iz semena može biti izazov, ali i vrlo nagrađujući proces. Može rezultirati visokim prinosima i kvalitetnim proizvodima.
Odabir i sadnja sadnice
Ključan korak za uspeh je izbor najboljih sadnica. Kvalitetne sadnice su otporne na hladnoću. To je važno za proizvodnju sadnica u različitim klimatskim uslovima.
Optimalna temperatura za nicanje kupusa je između 18 i 20°C. To omogućava nicanje za samo dva do tri dana. Za više informacija, posetite ovde.
Kada sadimo sadnice na otvorenom polju, važan je pravilan razmak. To omogućava biljkama dovoljno prostora za rast. Preporučeni međuredni razmak je oko 55cm, a u redu 40 do 50cm.
Pravilna proizvodnja sadnica poboljšava prinos. Također, omogućava otpornost na bolesti i štetočine. Važno je pratiti pH vrednost zemljišta, koja treba biti između 6,5 i 6,8.
Sadnja kupusa najčešće počinje krajem ožujka ili početkom travnja. U toplijim krajevima, može početi i sredinom veljače. Važno je pažljivo zalivati sadnice da bi održali njihov imunitet.
Stručnjaci preporučuju setvu na senovitom mestu sa dovoljno sunčeve svetlosti. Redovno zalivanje je ključno za zdrav rast sadnica. Za više saveta, posetite ovde.
Optimalni uslovi za uzgoj kupusa
Kako bi kupus uspešno rastao, važno je da se poštuju određeni klimatski uslovi. Temp i relativna vlažnost vazduha su ključni za optimalan uzgoj kupusa.
Najvažniji klimatski uslovi uključuju:
- Idealna temperatura za rast kupusa je između 15-20°C. Tokom transporta, temperatura treba da bude 0-4°C.
- Relativna vlažnost vazduha treba da bude između 70-80%. Za duže skladištenje, najbolje je 98-100%.
- Ljubičasti kupus i rane sorte su osetljivije na niske temperature. Pozne sorte mogu izdržati kratkotrajne mrazeve.
„Zemljište za uzgoj kupusa trebalo bi imati pH vrednost između 6.0-7.5 za optimalne rezultate.“
Zemljište mora biti dobro pripremljeno za rast. Kasne sorte poput ORION-a i NS-FUTOŠKI-og trebaju biti sadnjene između 20. juna i 20. jula. Sadnja na rastojanju od 70×50 cm daje gustinu od 28,600 biljaka po hektaru.
| Karakteristika | Optimalna Vrednost |
|---|---|
| Temperatura vazduha | 15-20°C |
| Relativna vlažnost vazduha | 70-80% |
| pH vrednost zemljišta | 6.0-7.5 |
Odgovarajući sistemi zalivanja
Zalivanje je ključan za uspešan uzgoj kupusa. Biljka troši oko 600 litara vode da bi nagomilala 1kg suve materije. U Srbiji, većina površine kupusa zauzima kupus glavičar, što ukazuje na važnost efikasnih sistema zalivanja.
Postoji više sistema zalivanja, svaki sa svojim plusima i minusima. Kap po kap sistem je vrlo efikasan jer omogućava kontrolisano navodnjavanje. To smanjuje gubitke vode isparavanjem.
Ovaj sistem je posebno koristan u sušnim uslovima. Tada je ključno za oporavak sadnica, posebno one sa malim korenom.
Zalivanje raspršivačem je takođe česti metod. Ovaj sistem simulira kišu, ravnomerno raspoređujući vodu. Iako je efikasan, može doći do većeg gubitka vode.
Može stvoriti povoljne uslove za razvoj bolesti. To se dešava ako biljke ne osuše dovoljno brzo.
- Prednosti kap po kap sistema:
- Precizno dostavljanje vode
- Smanjeno isparavanje
- Manje gubitka vode i manji troškovi
- Jednostavna instalacija
- Efikasno za velike površine
- Održavanje vlažnosti zemljišta
- Veći početni troškovi
- Potrebno redovno održavanje
- Veće isparavanje vode
- Mogućnost razvoja bolesti
Kombinacija različitih sistema može dati najbolje rezultate. Na primer, kap po kap sistem je koristan u sušnim periodima. Zalivanje raspršivačem je bolje kada je potrebna veća hidratacija.
Prilagođavanje metoda zalivanja prema potrebama biljaka je ključno. To osigurava maksimalan prinos.
| Sistem | Prednosti | Mane |
|---|---|---|
| Kap po kap sistem | Kontrolisano zalivanje, mala potrošnja vode | Visoki početni troškovi, redovno održavanje |
| Zalivanje raspršivačem | Jednostavna instalacija, velika pokrivenost | Visoka isparavanja, potencijal za bolesti |
Da li birate kap po kap sistem ili zalivanje raspršivačem, važno je prilagoditi zalivanje. To osigurava najbolje uslove za rast i razvoj kupusa.
Kalijum u ishrani kupusa
Kalijum je ključan za biljke, uključujući kupus. Pomaže u fotosintezi i očuvanju vode u ćelijama. U jednoj šolji zelenog kupusa ima 3% kalijuma.
Kupus sadrži i druge mineralne, kao što su kalcijum i magnezijum. Također, ima 56% vitamina K1 i 36% vitamina C po šolji. To je dobro za kosti i imunski sistem.
Da saznate više o kupusu, posetite našu stranicu ovde.
Kalijum je ključan za rast kupusa. Više kalijuma može smanjiti krvni pritisak. To je važno jer visok pritisak pogađa milijarde ljudi.
| Element | Udeo po šolji sirovog zelenog kupusa (89 g) | Dnevna Vrednost (DV) |
|---|---|---|
| Kalijum | 3% | Na važan način doprinosi regulaciji rasta biljaka i zdravlju |
| Vitamin K1 | 56% | Izuzetno koristan za zdravlje kostiju |
| Vitamin C | 36% | Pomaže u jačanju imunološkog sistema |
| Fitosteroli | * | Povećanje unosa za 1 g smanjuje LDL holesterol za 6% |
Redovno hranjenje kupusom bogatim kalijumom je dobro za zdravlje. To pomaže u borbi protiv bolesti. Kupus može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Zaštita kupusa od bolesti i štetočina
Kupus se uzgaja u mnogim baštama i na velikim površinama. To pokazuje da je ova vrsta široko rasprostranjena. Međutim, kupus može biti napadnut brojnim štetočina, što zahteva preventivne mere.
Postoji velika razlika u ukusu između kupusa koji je tretiran hemijskim sredstvima i onog koji nije. To može uticati na preferencije potrošača i cenu. Preventivne mere pomoći će da se kvalitet i prinos kupusa sačuva.
Pepel može biti efikasan prihrana za kupus. Preporučeno je od 1 do 2 šolje pepela po 1m², zavisno od zemljišta. Đubrivo od kvasca se priprema sa 12 grama suvog kvasca i 100 grama šećera na 10 litara vode.
Prirodnih insekticida, poput insekticida od maslačka, belog luka i paradajza, krompira i kamilice, može se efikasno koristiti. To pomaže zaštiti kupusa od štetočina.
Preporučuje se upotreba najmanje trogodišnjeg plodoreda za gajenje kupusa. Sertifikovano seme i sorte otporne na bolesti, kao što su Fusarium spp. i plamenjača, su preporučljive. Za zaštitu od plamenjače koriste se preparati na bazi bakra.
- Crna pegavost (Alternaria spp.) može dovesti do truljenja glavice kupusa. Preporučuju se višegodišnji plodored i upotreba fungicida.
- Siva plesan, prouzrokovač sive truleži, često napada kupus u vlažnoj jeseni. Preporučeni fungicidi su Fontelis™ i Micoplus™.
- Gusenice sovica oštećuju listove, ostavljaju izmet koji smanjuje kvalitet glavice. Stvaraju ulazna vrata za sekundarne infekcije.
- Prouzrokovač crne truleži je bakterioza Xanthomonas sp., koja prožira glavicu. Preventivne mere uključuju upotrebu baktericidnih tretmana.
Kada se primenjuju preparati za zaštitu kupusnjača, važno je dodati okvašivač. Preporučuje se izvršiti dva tretmana u naredne dve nedelje. Koriste se preparati kao što su Biotic B, Cyperguard 200 EC i Lebosol RapsMix SC.
| Bolest ili Štetočina | Preventivne mere i Tretmani |
|---|---|
| Crna pegavost | Višegodišnji plodored, fungicidi (Propineb, Hlorotalonil, Difenokonazol) |
| Siva plesan | Fungicidi (Fontelis™, Micoplus™) |
| Gusenice sovica | Insekticidi (Affirm Opti, Cyperguard 200 EC) |
| Crna trulež | Baktericidni tretmani |
Berba i skladištenje kupusa
Pravilna berba kupusa počinje kad biljke postanu puno zrele. Glavica mora biti dobro formirana i zavijena. Ako ne, može da pukne ili postane bolesna.
Ručna berba se obavlja sukcesivno. Rane sorte zahtevaju dve do tri berbe, dok srednje i kasne sorte imaju samo jednu do dvaput.
Mehanička berba zahteva ravnu površinu. Treba da imaju jednake razmake između redova i unutar njih. Ova metoda se koristi za preradu.
Glavice sorti počinju da se beru kada prvi 30-40% pokažu znakove zrelosti.
| Sorta | Vreme berbe | Metoda berbe |
|---|---|---|
| Rane sorte | Kasno proleće, rano leto | Ručna berba |
| Srednje rane sorte | Jesen (septembar – oktobar) | Ručna i mehanička berba |
| Kasne sorte | Jesen (oktobar – novembar) | Mehanička berba |
Pravilna berba i skladištenje su ključni za svežinu kupusa. Kupus se pakuje u kartonske kutije i mrežaste vreće. Težina je 25-30kg.
Skladištenje u hladnjači sa temperaturom od 0ºC i vlažnošću od 95% je najbolje. Jesenji kupus može biti čuvan u trapovima ili jamama.
Na temperaturama od 0 do 5°C, uz visoku vlažnost, kupus može trajati mesecima. Kiseli kupus je popularan u Balkanu.
Kupus se najčešće bere u jesen. Beli kupus se bere u septembru i oktobru. Crveni kupus je bogat antioksidansima, ali ima kraće vreme skladištenja.
Zaključak
Uzgoj kupusa pomaže da obogatite baštu i poboljšate zdravlje. Kupus ima samo 25 kalorija na 100g i je bogat hranjivim materijama. To uključuje vlakna, vitamin K, C, kalijum, kalcijum, folat i gvožđe.
Te hranjive materije su ključne za jačanje imunosti, bolju probavu i zdravlje srca. Kupus je poznat i po svojim lekovitim svojstvima, kao što je smanjenje holesterola i rizik od raka.
Kupus može biti korišten na mnogim načinima u kuhinji. Možete ga koristiti sveže kao salatu, kuvano, pečeno ili u zimnici. Na primer, slatki kupus, podvarak ili pite su samo neki od načina uživanja.
Kupus jača imunološki sistem i pomaže u apsorpciji gvožđa iz biljnih izvora. Anthocyanini u kupusu smanjuju upale, što može smanjiti rizik od srčanih oboljenja i drugih bolesti.
Da bi postigli najbolje rezultate, važno je pravilno pripremiti zemljište i odabrati odgovarajuće vreme za sadnju. Održavanje optimalnih uslova za rast je ključno. Ne zaboravite na ulogu kalijuma i redovito zalivanje.
Prilikom berbe, pažljivo rukovanje kupusom je bitno. To osigurava dugotrajnost kvalitete prilikom skladištenja.
Kada razmotrimo sve prednosti uzgoja kupusa, uključujući njegova lekovita svojstva, postaje jasno zašto je ova biljka nezaobilazna. Pravilna nega i briga donose plodove u obliku ukusnog i zdravog povrća.
