Da li ste znali da stočni grašak može dati do 2,5 tone po hektaru? To je velika količina, posebno jer može rasti bez dodatnog azota. To čini uzgoj stočnog graška vrlo privlačan za poljoprivrednike u Srbiji.
Stočni grašak pripada porodici leptirnjača. On ima puno proteina i može poboljšati zemlju. To je zato što mnogi poljoprivrednici u Srbiji žele uzgajati stočni grašak.
Porodica Rajaković planira da poveća površinu za stočni grašak za pola. Tako će imati oko 2 tone po jutru, što je oko 0,57 hektara.
Stočni grašak može da preživi visoke temperature i koristi sunce. To ga čini važnim za bolju ishranu stoke. Želimo da vam pokazemo kako uzgoj stočnog graška može pomoći vašoj poljoprivredi.
Prilikom preciznog merenja prinosa i kontrole količina tokom otkupa ili transporta, kamionska vaga igra ključnu ulogu. Vagar Corp nudi rešenja za poljoprivrednike, omogućavajući tačno merenje proizvoda i optimizaciju rada na gazdinstvu. Želimo da vam pokažemo kako uzgoj stočnog graška može pomoći vašoj poljoprivredi.
Uvod u stočni grašak
Stočni grašak je važna krmna biljka u Srbiji. Koristi se za hranu za stoku zbog visokog sadržaja proteina i energije. Je kvalitetan krmni usev kratke vegetacije, idealan za različite tipove zemljišta.
Poljoprivrednici moraju znati kako uvesti stočni grašak. To ne zahtijeva veliku brigu. Gajenje stočnog graška zajedno sa ovsem može smanjiti korove.
Da bi počeli uzgoj stočnog graška, treba pravilno pripremiti zemljište. Treba odabrati odgovarajuću sortu. Više informacija možete naći u opisnoj listi sorti.
Stočni grašak povećava sadržaj azota u zemljištu. To ostavlja zemlju kvalitetnom za naredne useve. Ovas se koristi kao hranivo za stoku, što pruža dobru osnovu.
Prosečne temperature i padavine su ključni za uspešan uzgoj. U 2022. godini, provedeno je ispitivanje morfoloških karakteristika stočnog graška. Sudjelovalo je 9 sorti, kao što su Sponsor, Timo i Assas.
Sjetva pokusa obavljena je 16. ožujka 2022. godine. Ručna žetva bila je 01.07.2022. godine. Herbicidi su koristili za suzbijanje korova.
Združivanje smeša povećava prinos i stabilnost. Detalji o karakteristikama sorti i njihovom poreklu možete naći u opisnoj listi.
Sorte stočnog graška
Stočni grašak dolazi u mnogobrojnim sortama, prilagođen raznim klimama i zemljištima. Kvalitet i otpornost na bolesti su ključni za izbor. U Srbiji su popularne sorte poput stocni grasak sorte ‘NS Seme’, ‘Dukat’, i ‘Angela’.
Sorta NS Seme je poznata po visokim prinosima i otpornosti na bolesti. Posebno se ističe NS Mraz, koji može dati do 6 t/ha zrna. NS Junior daje 30-50 t/ha zelene krme i 2,5-5,0 t/ha zrna.
Dukat može dati do 5,5 t/ha zrna, što ga čini izuzetno za proizvođače. Kosmaj je visok do 180 cm, idealan za visoke prinose zelene krme.
| Sorta | Prinos (zrna t/ha) | Prinos (zelene krme t/ha) | Visina (cm) |
|---|---|---|---|
| NS Mraz | 4,5-6 | N/A | N/A |
| NS Junior | 2,5-5 | 30-50 | N/A |
| Partner | 6,5 | N/A | N/A |
| Dukat | 4,5-5,5 | N/A | N/A |
| Kosmaj | N/A | N/A | 150-180 |
Izbor prave sorte je ključan za uspeh. Proizvođači trebaju uzeti u obzir klimu, zemljište i potrebe. Sorte kao stocni grasak sorta Angela nude mnoge opcije u Srbiji. ns seme stocni grasak sorte garantuju visok kvalitet i prinos.
Optimalni uslovi za uzgoj
Stočni grašak je ključan za stočarstvo u Srbiji. On je bogat hranom i lako se uzgaja. Da bi se dobio visok prinos, ključni su temperaturni uslovi i navodnjavanje.
Temperatura
Stočni grašak treba specifične temperature za svaki fazu rasta. Za klijanje, najbolje je između 2-6°C. Za nicanje, temperatura treba da bude oko 20°C.
Mlade biljke graška mogu izdržati mrazeve do -6°C. Za cvetanje, najbolje je 16-20°C. Za plodove, idealna je temperatura 16-22°C.
Preko 25°C može zaustaviti rast graška. Zato je bitno dobro planirati setvu.
Voda
Voda je takođe ključna kao temperatura. Zemljište treba da bude vlažno, 60-80% PVK. Tokom vegetacije, grašku treba oko 140 mm vode.
Na peskovitim zemljištima, isparavanje je veće. Tada je važno da se voda dodaje pravilno. Tehnike navodnjavanja treba da se prilagođavaju fazi rasta i vremenu.
Priprema zemljišta za setvu
Pravilna priprema zemljišta je ključna za uspešan stočni grasak. Treba pažnju posvetiti nekoliko bitnih aspekata. Tako se osiguravaju najbolji uslovi za rast biljaka.
Obrada zemljišta
Zemljište za stočni grašak treba orati do 30 cm. To omogućava dobru strukturu i pravilno ukorenjivanje biljaka. Preporučeni međuredni razmak je 12,5 cm, a dubina setve 4 do 5 cm.
Setva se najbolje obavljati krajem septembra ili početkom oktobra. To omogućava biljci da se dobro pripremi za zimski period.
Đubrenje
Đubrenje je takođe bitan deo uspeha stočnog graška. Preporučena doza mineralnih đubriva je oko 45 kg azota po hektaru. Također, treba dodati 60-80 kg fosfora i kalijuma po hektaru.
To osigurava optimalne uslove za razvoj biljaka. Također, omogućava visoke prinose zelene krme i sena.
| Preporuke | Količina |
|---|---|
| Seme po hektaru | 150 kg (grašak), 120 kg (grahorica) |
| Azot | 45 kg/ha |
| Fosfor | 60-80 kg/ha |
| Kalijum | 60-80 kg/ha |
| Razmak biljaka | 12.5 cm |
| Optimalan broj biljaka | 1 milion po hektaru |
Za visoke prinose i kvalitetnu biomasu ključni su uslovi. Pravilna priprema zemljišta i adekvatno đubrenje su bitni koraci.
Tehnika setve stočnog graška
Tehnika setve stočnog graška je ključan za visoke prinose. Potreban je precizni mehanički sejalac za optimalne uslove. Kultura stočnog graška zauzima 1% površine pod krmnim biljkama u bivšoj SFRJ.
U poređenju, lucerka zauzima 35,4%, a crvena detelina 30% ukupne površine.
Za pouzdanu setvu stočnog graška tehnika koristi se posebne sejalice. One imaju zonsku distribuciju i regulaciju doze. To omogućava bolju preciznost i ujednačeno nicanje.
Kako se seje stocni grasak idealno je u prvoj polovini aprila. Tada su zemljišni uslovi najpovoljniji. Važno je obezbediti adekvatan broj biljaka po kvadratnom metru za optimalni razvoj.
| Biljne kulture | Površina (hektari) | % Ukupne površine |
|---|---|---|
| Lucerka | 271,804 | 35.4% |
| Crvena detelina | 229,480 | 30% |
| Ostale krmne biljke | 109,870 | – |
| Stočnog graška | 7,850 | 1% |
Preciznost setve stočnog graška tehnika direktno utiče na prinos. Omogućava značajne povećanja produktivnosti. Ravnomerno nicanje smanjuje negativne vrednosti indeksa savijanja.
Zaključci iz prethodnih studija naglašavaju značaj uniformne raspodele setvenih normi. To optimizira produktivnost.
Kombajn za stočni grašak
Berba stočnog graška, poznata i kao stocni grasak zetva, je ključno za poljoprivrednike. Kombajn za stocni grasak je esencijalan za velike poljoprivredne farme. Ovi strojevi olakšavaju berbu, smanjujući vreme.
Odlično vrijeme za stocni grasak zetvu je sredina juna do sredine jula. Tada zrna imaju 18% do 20% vlage. Čekanje da vlaga padne na 15-16% olakšava berbu i smanjuje rizik od lomljenja.
Rez treba biti 5 do 10 cm iznad zemlje da se izbegnu gubici. To pomaže u očuvanju zrna.
Ključni parametar za kombajn za stocni grasak je brzina bubnja. Treba biti od 12 do 15 m/s. Otvori na podešavama trebaju biti 10 do 12 cm da se zrno dobro protiče.
Kombajniranje stočnog graška zahtijeva skoro dvostruko više vremena od pšenice. U našim uslovima, grašak se kombajnira isto vreme kao i pšenica. Zato je planiranje berbe vrlo važno.
Redovito održavanje kombajna i pravilno podešavanje pomažu smanjiti gubitke. To uključuje održavanje opreme i pravilno skladištenje sorti, poput Juniora, koji je odličan za naše uslove.
Pravilno održavanje opreme i agroekološke mere pomažu kombajnu za stocni grasak da poveća prinose i kvalitetu stočnog graška.
Navodnjavanje stočnog graška
Stočnom grašku treba dovoljna količina vode da bi dobro rasta. Navodnjavanje je ključno za dobre prinose. Ako je sušno, navodnjavanje pre setve može pomoći.
U fazi pupljenja, cvetanja i oplodnje, voda je bitna. Treba je pravilno raspoređivati da bi biljke dobro rastele. Time se unapređuje kvalitet i količina useva.
U Evropi, potražnja za stočnim graškom raste. Francuska i Nemačka su lideri u modernom navodnjavanju. Evropska unija podržava ove napore.
U sušnim područjima, koristiti se moraju sistemi kao što su kap po kap ili prskalice. Oni omogućavaju da zemljište bude ravnomerno vlažno.
| Faza razvoja | Potrebna količina vode |
|---|---|
| Pre setve | Osigurati početnu vlagu za klijanje |
| Pupljenje i cvetanje | Visoka potreba za vodom |
| Oplodnja | Visoka potreba za vodom |
Pravilno navodnjavanje stocnog graška omogućava stabilne prinose. Biljke postaju otporne na loše vreme. To pomaže u održivoj i profitabilnoj poljoprivredi.
Bolesti i štetočine stočnog graška
Stočni grašak može da bude pogođen brojnim bolestima i štetočinama. One mogu značajno smanjiti prinos i kvalitet useva. Zato je bitno da znamo koje su najčešće bolesti i kako ih kontrolisati.
Najčešće bolesti
Među najčešćim bolestima stočnog graška nalaze se Ascochyta spp., Erysiphe pisi DC., Peronospora viciae (Berk.) Casp i Uromyces pisi (Pers.) Wint.
- Plamenjača graška (Peronospora viciae) se smanjuje fungicidima kao što su metalaksil-M i mankozeb, u količinama od 1,5 do 2,5 kg/ha.
- Pepelnica (Erysiphe pisi DC.) se tretira kresoksim-metilom i trifloksistrobinom, u količinama od 0,2 kg/ha i 0,1 kg/ha.
Kontrola štetočina
Štetočine kao što su Bruchus pisorum L., Aphididae, Kakothrips robustus Uzel, Sitona spp., Liriomyza spp., Chromatomyia spp. i Contarinia pisi (Winnertz) su veliki problem. Kontrola štetočina je ključna za dobru proizvodnju stočnog graška.
| Štetočina | Preporučeni insekticidi | Doza |
|---|---|---|
| Graškov žižak (Bruchus pisorum L.) | Karate zeon, Actara | 1-1,2 l/ha |
| Lisne vaši (Aphididae) | Confidor, Mospilan | 1-2 l/ha |
| Plamenjača (Peronospora viciae) | Metalaksil-M, Mankozeb | 1,5-2,5 kg/ha |
| Pepelnica (Erysiphe pisi DC.) | Kresoksim-metil, Trifloksistrobin | 0,2-0,1 kg/ha |
Preporučujemo konzultaciju sa stručnjacima iz zaštite bilja pri primeni pesticida. To pomaže da se izbegnu greske koje mogu biti skupi. Kontrola štetočina je ključna za visok prinos i kvalitet useva.
Prinosi stočnog graška
Prinos stočnog graška zavisi od sorta, klimatskih uslova i načina gajenja. Na primer, Žolt Lalić je na 1 ha dobio 5130 kg zrna graška sorte NS Mraz. Na drugom mestu, „Global seed“ u Čurugu je na 50 ha dobio prosečno 4100 kg/ha zrna NS Mraza.
Ove razlike pokazuju da se prinos može mnogo razlikovati. To znači da različiti faktori mogu uticati na koliko će grašak dati.
Faktori uticaja na prinos
Faktori koji utiču na prinos graška su:
- Sorta graška
- Klimatske uslove
- Kvalitet zemljišta
- Tehniku setve
- Navodnjavanje
- Zaštitu od bolesti i štetočina
Na poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prinosi NS Mraza bili su između 4700 i 4900 kg/ha. Lakatoš Atile je na 2 ha postigao 5400 kg/ha.
Optimizacija prinosa
Da bi se povećao prinos graška, mogu se primeniti sledeći koraci:
- Redovno navodnjavanje, posebno tokom sušnih perioda.
- Adekvatno đubrenje prema preporukama: azot (40-80 kg/ha), fosfor (70-80 kg/ha) i kalijum (80-120 kg/ha).
- Zaštita od bolesti i štetočina putem pravilne upotrebe pesticida i fungicida.
- Odabir visokokvalitetnih sorti graška koje su bolje prilagođene specifičnim klimatskim i zemljišnim uslovima.
- Održavanje optimalnih uslova setve, uključujući preporučen međuredni razmak od 12,5 cm i dubinu setve između 4-7 cm.
| Faktor | Vrednosti |
|---|---|
| Sorta NS Mraz – prinos | 4100 – 5400 kg/ha |
| Dubina setve | 4-7 cm |
| Sadržaj sirovih proteina | 19-25% |
| Temperatura klijanja | 4-5°C |
| Međuredni razmak | 12,5 cm |
| Otpornost na niske temperature | Do -20°C |
Stočni grašak – ključna komponenta stočne ishrane
Stočni grašak postaje sve važniji za ishranu stoke. To je zbog visokog sadržaja proteina. Njegova upotreba pomaže u zdravom razvoju životinja.
Doprinosi kvaliteti mesa i mleka. Također, optimizira celokupnu ishranu.
Posebna pažnja treba stocni grasak djubrenje. To je ključno za maksimalan prinos i kvalitet. Pravilno đubrenje poboljšava kvalitetu zemljišta.
To direktno povećava stocni grasak proteinski sadržaj. Važno je napomenuti da je prosečna klijavost semena povećavana sa odlaganjem roka žetve. To omogućava kvalitetniji prinos.
| Faktor | Vrednost |
|---|---|
| Masa semena graška | 7,55 g |
| Prosečan sadržaj vlage | 64,6% (prvi rok žetve) do 12,3% (poslednji rok) |
| Prosečna klijavost semena | 53,5% (prvi rok žetve) do 93,7% (poslednji rok) |
| Naljučniji prinos zrna | 5 078 kg/ha (srednje rane sorte) |
Pravilni uslovi uzgoja i đubrenja ključni su. Stocni grasak ishrana može značajno poboljšati zdravlje i produktivnost stoke. To je cilj svakog stočara.
Prednosti uzgoja stočnog graška
Uzgoj stočnog graška ima mnoge prednosti. One se odnose na ekologiju i ekonomiju. U nastavku ćemo detaljno govoriti o ekološkim i ekonomskim aspektima.
Ekološki benefiti
Stočni grašak može da azotofiksira. To poboljšava strukturu zemljišta i zdravlje ekosistema. Grašak smanjuje potrebu za hemijskim đubrivima, što smanjuje zagađenje vode i tla.
Ekonomski benefiti
Uzgoj stočnog graška donosi značajne ekonomije prednosti. NS sorte stočnog graška mogu dati 40-60 t/ha zelene krme i 8-11 t/ha sena. Sena sadrži 20-22% proteina.
Proizvodnja je vrlo profitabilna zbog niske potrošnje resursa i visokih prinosa.
| Parametar | Vrednost |
|---|---|
| Prinos zelene krme | 40-60 t/ha |
| Prinos sena | 8-11 t/ha |
| Sadržaj proteina | 20-22% |
Zaključak
Uzgoj stočnog graška u Srbiji je dobar izbor za poljoprivrednike. Prinosi pšenice mogu biti do pet i pol tona po parceli. To pokazuje da je pravilna tehnika ključna za uspeh.
U organskoj proizvodnji, prinosi su oko 62% viši nego u konvencionalnoj. Ekološke i ekonomske prednosti su mnogobrojne.
Korišćenjem ozimog graška kao đubriva, dobijamo preko 300 kilograma azota po hektaru. To povećava prinos strnih žita u naredne dve sezone. Pravilno upravljanje i korišćenje sistema kao što je Farming Software omogućava efikasno planiranje.
U Srbiji, samo 0.6% površine je sertifikovana za organsku proizvodnju. U Hrvatskoj je to deset puta više. Sertifikovani hektari u Srbiji, od kojih većina koristi različite kulture, pokazuju važnost stočnog graška.
Zaključak je da uzgoj stočnog graška je ekonomski i ekološki koristan. Poljoprivrednici u Srbiji mogu unaprediti prinose korišćenjem savremenih tehnologija. Stočni grašak rezime pokazuje kako ovaj uzgoj može biti odličan izbor za održivost i profitabilnost.
